Pop-zvi­je­zda Zdrav­ko Čo­lić bio je sim­bol sta­re Ju­go­sla­vi­je, a rej­ting naj­bo­ljeg me­đu naj­bo­lji­ma u mu­zič­kom fa­hu za­dr­žao je i po­što je SFRJ pretrpjela sve po­li­tič­ke me­ta­mor­fo­ze. I da­nas, kao i pri­je vi­še od če­ti­ri de­ce­ni­je ka­da je po­čeo da se ba­vi pje­va­njem, Čo­lu ar­mi­ja obo­ža­va­la­ca do­če­ku­je ra­ši­re­nih ru­ku gdje god da se po­ja­vi. S pra­vom no­si epi­tet naj­ve­će re­gi­o­nal­ne pop-zvi­je­zde svih vre­me­na, te i ne ču­di što su nje­go­vi kon­cer­ti uvi­jek dup­ke pu­ni i što se o nji­ma mje­se­ci­ma pri­ča.
Ta­ko će, si­gur­ni smo, bi­ti i u ve­če­ri na pre­la­sku iz 2015. u 2016. go­di­nu na Tr­gu u Sta­rom gra­du u Bu­dvi. Ako je su­di­ti po in­te­re­so­va­nju za Čo­lin no­vo­go­di­šnji na­stup, u Bu­dvi će bi­ti ne sa­mo lju­bi­te­lji pra­vog pop-zvu­ka iz svih gra­do­va Cr­ne Go­re, već i iz Sr­bi­je, Hr­vat­ske, Bo­sne, Ma­ke­do­ni­je, ali i Bu­gar­ske i ve­ćeg di­je­la di­ja­spo­re ko­ja že­li da No­vu 2016. do­če­ka uz svog mu­zič­kog ido­la.
Upr­kos zgu­snu­tom ras­po­re­du na kra­ju sta­re go­di­ne, Čo­la je, po­put do­ka­za­nog pro­fe­si­o­nal­ca, iz­dvo­jio vri­je­me za raz­go­vor za „Dan“.
I ove go­di­ne ste mno­go ra­di­li. Ko­ji kon­cert Vam je ostao u po­seb­nom sje­ća­nju?
- Kon­cert u Pod­go­ri­ci za Dan dr­žav­no­sti. Na­pra­vi­li smo od­li­čan kon­cert sa ve­li­kom pro­duk­ci­jom i li­je­pom po­sje­tom, je­di­no što je bi­lo ma­lo vi­še vru­ći­ne. Iz­dvo­jio bih i kon­cer­te u Spli­tu, Za­gre­bu i Be­o­gra­du, kao i one u Ma­ke­do­ni­ji. Pro­šle go­di­ne na­stu­pao sam u Sko­plju, a ove go­di­ne u Ohri­du; do­šao je re­kor­dan broj lju­di, ta­ko da me to po­seb­no ra­do­va­lo. Pam­tim da je bi­la ne­ka ki­ša ko­ja je sta­la tač­no pred kon­cert...
Što ste sta­ri­ji, to Va­ši kon­cer­ti du­že tra­ju. Oda­kle cr­pi­te ener­gi­ju za to­li­ku po­sv­će­nost mu­zi­ci i pu­bli­ci?
- Ka­da ra­dim ve­li­ke kon­cer­te, uz ma­lu pa­u­zu dok od­ma­ram iz­me­đu pr­vog i dru­gog di­je­la, oni tra­ju oko tri sa­ta. Imam ve­li­ki broj pje­sa­ma, te­ško mi je da iz­ba­cim ne­što, a mo­ram da uba­cim i ne­što no­vo, i sa­da ka­da je ve­li­ki re­per­to­ar ne­ka­ko sve du­že tra­je. Ja sam svje­stan da su kon­cer­ti ko­ji tra­ju dva sa­ta, a sa bi­som dva sa­ta i 15 mi­nu­ta, naj­bo­lji: pu­bli­ka se ne umo­ri, fa­no­vi do­đu sat ra­ni­je ili mo­žda i vi­še, pa dok iza­đu opet pro­ve­du če­ti­ri-pet sa­ti. A da skra­tiš pro­gram, re­ći će: „Ni­je pje­vao onu pje­smu, ovu pje­smu...“
Upr­kos ve­li­koj po­pu­lar­no­sti, da li Vam je da­nas žao što ni­ste sni­ma­li al­bu­me na stra­nim je­zi­ci­ma?
- Ni­je mi žao, jer da sam sni­mao na stra­nim je­zi­ci­ma, pi­ta­nje je šta bi se de­si­lo; ci­je­la ener­gi­ja pre­ba­če­na je na naš je­zik. Isti­na, sni­mio bih sa­da je­dan ili dva sin­gla na stra­nom je­zi­ku, uvi­jek se to mo­že. Pu­stiš singl na in­ter­net u svo­joj pro­duk­ci­ji, i to će­mo mo­žda i ura­di­ti. Ali, tre­ba­lo bi smi­sli­ti pje­smu, mo­raš ima­ti do­bru pro­duk­ci­ju, do­bru or­ke­stra­ci­ju i do­bru ca­ku.
Kad mo­že­mo da se na­da­mo no­vom al­bu­mu, ho­će li ga bi­ti u 2016. go­di­ni?
- Pri­pre­mam ma­te­ri­jal za no­vi, 15. ju­bi­lar­ni al­bum. Ak­ti­vi­ra­ću sta­re sa­rad­ni­ke, ali ću isto ta­ko uklju­či­ti i no­ve. Svi su do­bro­do­šli, sva­ko ko ima do­bru po­nu­du mo­že da se ja­vi pre­ko pro­du­ce­na­ta ko­ji se ba­ve oda­bi­rom pje­sa­ma, uz, na­rav­no, mo­ju ko­nač­nu od­lu­ku.
No­vo­go­di­šnja če­stit­ka či­ta­o­ci­ma „Da­na”?
- Če­sti­tam va­šim dra­gim či­ta­o­ci­ma no­vo­go­di­šnje i bo­žić­ne pra­zni­ke. Že­lim im do­brog zdra­vlja, to je naj­bit­ni­je; to svi­ma že­lim, i se­bi i svo­jim bli­žnji­ma. Mir, bla­go­sta­nje, bo­lji stan­dard, da pro­duk­tiv­nost bu­de ve­ća. Na­dam se da će No­va 2016. go­di­na svi­ma bi­ti bo­lja, što po­seb­no že­lim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re i či­ta­o­ci­ma „Da­na“.
Sne­ža­na Mol­do­van